Računovodstveno-knjigovodstvena agencija GROM

Obaveze trgovaca od 1. maja 2026. godine u skladu sa odredbama novog Zakona o zaštiti potrošača

27.04.2026.KomentariTrgovina / usluge / cene / potrošačiZaštita potrošača
Obeleži
U „Službenom glasniku RS“, broj 35 od 23.4.2026. godine objavljen je novi Zakon o zaštiti potrošača (u daljem tekstu: Zakon).

Zakon stupa na snagu 1. maja 2026. godine, a primenjuje se od 2. avgusta 2026. godine, osim člana 4. stav 1. i člana 6. Zakona, koji se primenjuju od 1. maja 2026. godine.
U nastavku navodimo obaveze koje imaju trgovci od 1. maja 2026. godine, u skladu sa odredbama člana 6. Zakona.

1) Trgovac je dužan da, osim ako Zakonom nije drugačije propisano, na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način istakne prodajnu i jediničnu cenu robe ili usluge, u skladu sa propisima kojima se uređuje trgovina.

2) Trgovac je dužan da na svojoj internet stranici, posebno za svaki prodajni objekat, objavi cenovnik, u digitalnom obliku, pogodnim za automatsku obradu, radi informisanosti potrošača. Prilikom objavljivanja cenovnika, trgovac je dužan da postupi na način iz tačke 1).

3) Trgovac je dužan da cenovnik iz tačke 2) ažurira u realnom vremenu kako bi odgovarao trenutnim cenama u prodajnim objektima i/ili u prodaji na daljinu.

4) Trgovac koji objavi cenovnik iz tačke 2) dužan je da se pridržava objavljenih cena.

5) Trgovac koji objavi cenovnik iz tačke 2) dužan je da omogući upotrebu softverskih alata i automatizovanih programa koji putem interneta mogu prikupljati podatke o cenama putem različitih tehničkih rešenja koja omogućavaju poređenje prethodno objavljenih cena i cena objavljenih u realnom vremenu.

6) Trgovac koji objavi cenovnik iz tačke 2) dužan je da otvori nalog na Nacionalnom portalu otvorenih podataka i u okviru svog naloga, u mašinski čitljivom formatu, ažurira cenovnik pri svakoj promeni cene, u skladu sa standardom koji je propisan podzakonskim aktom.

Bliži uslovi, sadržaj i način objavljivanja cenovnika iz tačke 2) biće propisani podzakonskim aktom od strane ministra nadležnog za poslove zaštite potrošača.

Imajući u vidu da se navedene obaveze primenjuju od 1. maja 2026. godine, za očekivati je da će podzakonski akt biti donet u sledećih nekoliko dana.

Nepostupanje u skladu sa odredbama člana 6. Zakona predstavlja prekršaj za koji je predviđena novčana kazna od 200.000 dinara za pravno lice i 50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno novčana kazna od 100.000 dinara za preduzetnika (član 210. stav 1. tačka 1) i st. 2. i 3. Zakona).
Članom 4. stav 1. Zakona predviđeno je da se odredbe Zakona primenjuju na odnose između potrošača i trgovca osim ako je odnos potrošača i trgovca uređen posebnim zakonom koji je u delu kojim se uređuje odnos potrošača i trgovca usklađen sa pravnom tekovinom Evropske unije, u kome slučaju se primenjuje taj poseban zakon. Vlada će doneti odluku kojom se utvrđuje lista tih posebnih zakona.

Izvor : Neobilten

Send a message to learn more

Naknada za zaštitu životne sredine – podnošenje prijave za 2026. godinu

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara (u daljem tekstu: Zakon) propisano je da obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 134. stav 1. tačka 1) Zakona podnosi prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji obveznik naknade obavlja aktivnost do 30. aprila (član 138. stav 1. Zakona).

Krajnji rok za podnošenje prijave za naknadu za zaštitu životne sredine (tzv. EKO naknadu) za 2026. godinu je četvrtak, 30. april 2026. godine.

1. Ko podnosi prijavu?
Prijavu podnosi obveznik naknade iz člana 134. stav 1. tačka 1) Zakona:

„1) pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica koje obavlja određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu;“

Najveći broj pravnih lica, preduzetnika i ogranaka stranih pravnih lica su obveznici ove naknade.
Ne utvrđuje se naknada za pravno lice, preduzetnika i ogranak pravnog lica za kalendarsku godinu u kojoj je osnovano, odnosno registrovano.

Bliži kriterijumi za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu utvrđeni su Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu i iznosima naknada.

Kriterijum za određivanje stepena negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica, preduzetnika i ogranka stranog pravnog lica je pretežna delatnost koju obavlja obveznik naknade, u sedištu ili izdvojenim poslovnim jedinicama. Pod pretežnom delatnošću smatra se ona delatnost koja je registrovana u odgovarajućem registru u skladu sa zakonom odnosno delatnost čijim obavljanjem je obveznik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu aktivnosti obveznika dele se prema delatnosti na one koje imaju:

1) veliki uticaj na životnu sredinu;

2) srednji uticaj na životnu sredinu;

3) mali uticaj na životnu sredinu.

2. Iznos naknade
Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine zavisi od dva faktora: uticaja na životnu sredinu (veliki, srednji ili mali – objašnjeno u prethodnoj tački) i veličine obveznika shodno Zakonu o računovodstvu.

Uticaj na životnu sredinu Velika pravna lica i preduzetnici Srednja pravna lica i preduzetnici Mala pravna lica i preduzetnici Mikro pravna lica i preduzetnici
veliki 2.000.000,00 500.000,00 200.000,00 20.000,00
srednji 1.000.000,00 250.000,00 100.000,00 10.000,00
mali 500.000,00 125.000,00 50.000,00 5.000,00

Iznos naknade ne može biti veći od 0,4% ukupnog prihoda ostvarenog u prethodnoj godini.

Za preduzetnika paušalca iznos naknade ne može biti veći od 0,4% paušalno utvrđenog prihoda rešenjem poreskog organa za prethodnu godinu.

Iznos naknade se utvrđuje za kalendarsku godinu, srazmerno periodu obavljanja delatnosti.

Obaveza se plaća tromesečno, u roku od 15 dana od dana isteka tromesečja. Iznos naknade se utvrđuje rešenjem, srazmerno broju dana u tromesečju za koje se naknada plaća u odnosu na obavezu utvrđenu za kalendarsku godinu.

Do dobijanja rešenja za tekuću godinu obveznik plaća akontaciju u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne godine.

Do utvrđivanja obaveze za 2026. godinu plaća se akontacija u visini obaveze za poslednje tromesečje za 2025. godinu.
Nakon dostavljanja rešenja za tekuću godinu, ako postoji manje plaćen iznos akontacija potrebno je to izmiriti u roku od 15 dana od dobijanja rešenja. Ako postoji više plaćen iznos akontacija, za toliko se umanjuje plaćanje sledećih akontacija.

3. Podnošenje prijave
Počev od 2025. godine, prijava se podnosi isključivo elektronski na portalu LPA (lpa.gov.rs).
Napomena: do 2024. godine je bilo moguće podnošenje prijave i u papirnoj formi direktno ili putem pošte.

Iznos naknade se deli brojem jedinica lokalne samouprave (svaka dobija isti srazmeran iznos naknade).

Izvor : Neobilten

Send a message to learn more

Olakšice za novozaposlene radnike kod mikro i malih pravnih lica, preduzetnika, preduzetnika paušalaca i preduzetnika poljoprivrednika

www.purs.gov.rs

OBAVEZA PREDAJE RGFI ZA PREDUZETNIKE U MIROVANJU

Privremeni prekid obavljanja delatnosti ne oslobađa preduzetnika koji vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva od obaveze dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja ili Izjave o neaktivnosti, za celu kalendarsku godinu (ili od dana osnivanja, odnosno dana početka vođenja knjiga po sistemu dvojnog knjigovodstva).

Pravna lica, odnosno preduzetnici koji u izveštajnoj 2025. godini nisu imali poslovnih događaja, niti su u poslovnim knjigama za tu godinu imali podatke o imovini i obavezama, dužni su da, putem posebnog informacionog sistema Agencije, dostave Izjavu o neaktivnosti potpisanu kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika, u skladu sa Zakonom o računovodstvu.

Da bi bili ispunjeni uslovi za dostavljanje predmetne izjave pomenuti uslovi moraju biti ispunjeni kumulativno. Dakle, ukoliko pravna lica, odnosno preduzetnici u izveštajnoj godini nisu imali promena na imovini, ali imaju imovinu za iskazivanje u obrascu Bilansa stanja, isti ne mogu dostaviti Izjavu o neaktivnosti, već su dužni da dostave redovni godišnji finansijski izveštaj.

Izvor : Neobilten

Send a message to learn more

Da li su advokati, odnosno advokatske kancelarije koje vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, obveznici dostavljanja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre?

Advokatura predstavlja slobodnu profesiju, i u tom smislu, zaista, Zakonom o advokaturi nije predviđeno da se advokati smatraju preduzetnicima, u smislu Zakona o privrednim društvima.

Međutim, član 32. Zakona o porezu na dohodak građana, predviđa da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice, koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije, a porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (preduzetnik), odnosno na paušalno utvrđeni prihod (preduzetnik paušalac). Predmetna odredba se odnosi i na advokate. Članom 43. Zakona, predviđeno je da preduzetnik, dakle i advokat, koji plaća porez na stvarni prihod, vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, u skladu sa zakonom koji uređuje računovodstvo, dok su preduzetnici paušalci dužni da vode samo knjigu o ostvarenom prometu. Iz navedenih odredaba Zakona o porezu na dohodak građana, proizilazi da advokati koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva u skladu sa Zakonom o računovodstvu, dužni su da shodno istom zakonu svoje redovne godišnje finansijske izveštaje dostave Agenciji za privredne registre.

Navedeno se odnosi i na notare i javne izvršitelje ukoliko poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Izvor: Neobilten

Send a message to learn more

U „Službenom glasniku RS“, broj 115 od 19.12.2025. godine objavljena je izmena Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti.

Produžen je rok za ograničenje povećanja poreske osnovice za preduzetnike paušalce najviše do 10% i na 2026. i 2027. godinu.

Send a message to learn more

Od 01.01.2026. poslodavci imaju obavezu da se registruju i pristupe softverskom rešenju „e-Bolovanje – Poslodavac“.

Poslodavac je dužan da se registruje i pristupi softverskom rešenju „e-Bolovanje – Poslodavac” do 1. januara 2026. godine, izuzev preduzetnika koji zapošljava jedno ili više lica, koji je dužan da se registruje i pristupi softverskom rešenju „e-Bolovanje – Poslodavac” do 1. januara 2027. godine.

Send a message to learn more

Neoporezivi iznos zarade od 34.221 dinar primenjuje se od 1. januara 2026. godine.

Uz primenu nove najniže osnovice doprinosa to znači da preduzetnici (koji nisu osigurani po drugom osnovu) koji određuju bruto ličnu zaradu u iznosu najniže osnovice doprinosa, neto lična zarada za obračune u 2026. godini će iznositi 31.609,80 dinara.

Send a message to learn more

Nove osnovice doprinosa za 2026

* Najniža mesečna osnovica doprinosa iznosi 51.297 rsd
* Najviša mesečna osnovica doprinosa iznosi 732.820 rsd

Send a message to learn more

Preduzetnici koji su se pri registraciji opredelili za paušalno oporezivanje mogu u pripremljenom video materijalu pronaći najvažnije informacije o svojim pravima i obavezama.

Видео едукација * Појединачна пореска пријава на обрасцу ППП-ПД за порезе и доприносе по одбитку подноси се пре сваке исплате прихода. * Порез на добит по одбитку обрачунава се и пла...

U „Službenom glasniku RS“, broj 109 od 4.12.2025. godine objavljen je Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavac”

Zakon stupa na snagu 12. decembra 2025. godine, a primenjuje se od 1. januara 2026. godine, osim pojedinih odredbi koje imaju drugačije datume početka primene.

Poslodavac je dužan da se registruje i pristupi softverskom rešenju „e-Bolovanje – Poslodavac” do 1. januara 2026. godine, izuzev preduzetnika koji zapošljava jedno ili više lica, koji je dužan da se registruje i pristupi softverskom rešenju „e-Bolovanje – Poslodavac” do 1. januara 2027. godine.

Send a message to learn more